3 GODINE, A ZDRAVLJE NA UDARU! Zdravstveni kartoni mališana u Srbiji izazivaju uzbunu među lekarima, upozoravaju!

Trogodišnjaci u Srbiji sve češće imaju i po 26 kilograma, iako je prosečna težina za taj uzrast između 10 i 15 kilograma, što ukazuje na ozbiljne posledice nezdrave ishrane i nedostatka fizičke aktivnosti!

Deca od tri i četiri godine dostižu prekomernu težinu koja je pre nekoliko godina bila tipična za školski uzrast. Mnoga deca čak toliko nisu vagala ni kada su polazila u prvi razred. Recimo, pre 10 godina su prvačiči težili između 15 i 25 kilograma, a danas nije retkost da prvaci imaju 35, pa čak i 40 kilograma.

Prekomerna težina u tako ranom uzrastu može uticati na rad srca, disanje, kičmu, motoričke sposobnosti, a dugoročno može da poveća i rizik od dijabetesa i drugih zdravstvenih problema.

Ovi mališani, prema rečima pedijatra dr Saša Milićevića, imaju lošu ishranu, tačnije ne jedu kuvanu hranu, već uglavnom onu iz restorana brze hrane. Pored toga, teško ih je odvojiti od ekrana i animirati.

Poslednjih godina primećen je porast mališana koji već sa tri godine imaju kilažu koju imaju deca pri polasku u prvi razred. Dolaze takva deca i kod mene, uvek upozorim roditelje da moraju ozbiljno time da se pozabave dok ne bude kasno. Deca moraju da jedu zdravu hranu, a oni to moraju da kontrolišu. Upućujem ih kod dečjih nutricionista, jer to je veoma zahtevan posao s obzirom na to da se ne smeju ukinuti važne namirnice. Prosečna težina za taj uzrast je između 10 i 15 kilograma, a sve više njih ima preko 20 kilograma - napominje za Kurir pedijatar.

Najpre se kod takve dece mora proveriti da li u osnovi postoji neka bolest koja može da uzrokuje gojaznost, ali to je, prema njegovim rečima, vrlo retko.

- Deca su uglavnom gojazna zbog loše ishrane i manjka fizičke aktivnosti. Ako je u osnovi neka bolest, to se brzo otkrije, ali u većini slučajeva gojaznost bude uzrok nekih drugih bolesti. Roditelji, nažalost, ne shvataju da je gojaznost bolest, a ne poremećaj. Znate šta mi kažu? "Ja sam bio gojazan, pa sam se oženio!" Dakle, oni ne shvataju ozbiljno da to može izazvati brojne zdravstvene tegobe kod dece.

Nekada je gojaznost kod dece bila retka, a sada je sve češća, čak ima i gojaznih beba.

- Beba koliko god da sisa, ne može da bude gojazna od majčinog mleka, već ukoliko se daje veštačka formula u velikim količinama. Mi pedijatri to primećujemo, ima više gojazne dece nego ranije, to je evidentno. Ta deca su usporenija, teško trče, kada trče, taru im se butine i nastane iritacija, imaju psihološke probleme, povlače se u sebe i još više jedu. Drugo, ta deca se više zamaraju i to je opterećenje za kardiovaskularni sistem i srce, otežano dišu. To ne sme da se zanemari - navodi dr Milićević i dodaje:

Toj deci je kriva kičma, spusti se svod stopala, kod njih su česti ravni tabani, nejednaka visina ramena. Kod njih stalno mora da se proverava nivo šećera u krvi da ne bi došli u predijabetično stanje, posebno ako roditelji imaju dijabetes. Treba ih usmeriti na plivanje ili folklor. Nisu kriva deca, već roditelji, oni misle dete će se izvući do puberteta.

Na gojaznost, pored genetike, utiče nekvalitetna ishrana, unošenje šećera, konzumiranje gaziranih napitaka i nedovoljna fizička aktivnost.

Gomila problema će se javiti kasnije

Psiholog Jelena Manojlović napominje da se današnja deca sve manje igraju napolju, te da se sve svodi na onlajn igranje.

- Roditelji puno rade, daju telefon detetu u ruke i smatraju da su ih time zaokupirali. Nema više ni tradicionalnih ručkova i večera, nego se jedu pomfrit i pileći nagetsti, a deca naravno vole svu tu prerađenu hranu. U suštini, način kako se hranimo se formira upravo u tim godinama, kada treba da jedu što više povrća i zeleniša, ali lakše je naručiti i pojesti pljeskavicu. Tu postoji gomila problema koje će deca osetiti tek kasnije, počevši od urušenog samopouzdanja, zdravlja i ostalog - navela je ona za Kurir.

Bonus video:

(Espreso/Kurir/Preneo D.M.)